Snimak od 7. decembra 2025.
U nedelju, 7. decembra, neposredno pre Svete Liturgije, novi sveštenik, o. Dragan Vuković, ponudio je pomirenje. Prišao je demonstrantima okupljenim ispred Sabornog hrama Svetog Save i pozvao ih da uđu. Bez preduslova i zahteva. Otvorio im je vrata i pozvao ih da se zajedno pomole, razgovaraju i počnu da prevazilaze razdor.
Odbili su. A onda su došle tri reči koje otkrivaju sve: „Oni nisu naši.“
Kanonski postavljen sveštenik, rukopoložen u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koga je na službu poslao eparhijski episkop, stoji na pragu hrama svoje parohije. Okupljeni mu poručuju da tu ne pripada. Isto važi i za svakoga ko je spreman da stane uz njega.
Ko odlučuje ko su „naši“?
Ovo je pitanje na koje je pravoslavna eklisiologija odgovorila pre mnogo vekova. Episkop određuje koji će sveštenik služiti u kojoj parohiji. Verni primaju sveštenika kojeg njihov arhijerej šalje. Možda vam se više sviđa neki drugi. Možda tugujete za onim koji je otišao. Ali vaš sveštenik je onaj koji dolazi sa blagoslovom episkopa. To je poredak koji je Hristos ustanovio preko apostola.
Demonstranti su taj poredak izvrnuli. Prisvojili su ovlašćenje koje nijedna parohijska skupština nema: da sveštenstvo koje je episkop postavio proglase nelegitimnim. „Oni nisu naši“ ne izražava samo ličnu naklonost, već predstavlja uzurpaciju vlasti.
Predstavljanje sebe kao žrtve
Ono što je usledilo posebno jasno otkriva značaj tog trenutka. Isti ljudi koji su odbili poziv o. Dragana na pomirenje i pritiskali neodlučnog čoveka da se udalji od sveštenika, a kanonsko sveštenstvo proglasili „ne našim“, sada se predstavljaju kao žrtve agresije.
Episkop koji je poslao sveštenika da im služi? Agresor. Verni koji žele da se mole u miru? Agresori. Sveštenik koji je otvorio vrata? I on je, po njima, agresor.
To je pripisivanje sopstvenih postupaka drugima, a ne progon. Ne možete odbiti svaki gest pomirenja i onda tvrditi da ste vi ti koji su odgurnuti. Ne možete iz nedelje u nedelju zaoštravati sukob i istovremeno tvrditi da se samo branite. Pruženu ruku pomirenja nisu samo odbili, već su odgovorili novim sukobom. Sada traže sažaljenje.
Istog dana, iste te „žrtve“ snimljene su kako viču na verne dok su ulazili na Svetu Liturgiju. Progon o kojem govore zapravo je proganjanje drugih.
Pravi razdor
O. Dragan je došao kao pastir. Nastaviće da dolazi. Episkop Irinej neće popustiti pred pritiskom rulje na parkingu. Crkva opstaje u svom kanonskom poretku bez obzira na to ko protestuje, kao što to čini poslednjih 2.000 godina.
Pitanje na koje svaki srpski pravoslavni hrišćanin mora da odgovori jednostavno je: kada sveštenik otvori vrata, a rulja ga proglasi „ne našim,“ ko zapravo pravi razdor?
Istorija pamti ovakve odluke.
Molimo vas, podelite i širite istinu.