Snimak od 7. decembra 2025.
Nedavni članak na portalu SerbianTimes, sa naslovom punim optužbi za „provalu" i tvrdnjama da je porodica jednog sveštenika „izbačena na ulicu", naširoko se proširio među srpskim zajednicama na internetu. Tekst je emotivno nabijen, retorički delotvoran i suštinski obmanjujući. Izostavlja ključni kontekst, redovno crkveno upravljanje prikazuje kao čin agresije, a jednu protestnu frakciju predstavlja kao glas parohije. Verni zaslužuju tačan prikaz onoga što se dogodilo i zašto.
Ovo je taj prikaz.
Šta se zaista dogodilo
Nedelju dana pre 5. decembra, tokom redovne Liturgije, jedan od demonstranata polomio je brave na crkvenom imanju i zaključao ulazna vrata, sprečivši parohijane da uđu na bogosluženje. Taj čin ometanja stvorio je neposredan bezbednosni problem. Brave su bile oštećene. Ulazi više nisu bili obezbeđeni.
U petak, 5. decembra, zakonito postavljena Privremena uprava pristupila je zameni svih brava u crkvenom kompleksu. Policija je bila prisutna kako bi se postupak odvio mirno i bez sukoba.
To je ono što članak portala SerbianTimes naziva „provalom".
Otac Dragoslav Kosić kanonski je razrešen parohijskih dužnosti 29. oktobra. Na bolovanju je od 31. oktobra. Bolovanje štiti njegovo zdravstveno osiguranje i sveštenički status, ali mu ne daje pravo na neograničeno stanovanje u parohijskoj kući, niti suspenduje vlast episkopa da postavi novog sveštenika. Porodica i dalje živi u kući. Niko nije izbačen „na ulicu". Privremena uprava obezbedila je crkvenu imovinu; nije sprovela iseljenje.
Kako Crkva zaista upravlja
Čitaocima koji nisu upoznati sa pravoslavnom eklisiologijom potrebno je kratko objašnjenje.
Parohija nije kongregacijsko telo koje samo sobom upravlja. Srpska pravoslavna crkva je hijerarhijska. Eparhijski episkop je kanonski starešina svake parohije u svojoj eparhiji. Samo on ima vlast da postavlja, premešta ili razrešava sveštenstvo. Crkveno-školski odbor postoji da upravlja imovinom i finansijama kao telo kome je ta vlast preneta, pod nadzorom episkopa, a ne kao nezavisan organ koji može poništiti njegove odluke.
Parohijska kuća pripada Crkvi, a ne svešteniku koji u njoj živi. Kada je sveštenik premešten ili razrešen dužnosti, njegovo stanovanje u parohijskom domu se okončava, kako bi novi sveštenik mogao da se useli. To je opšta pravoslavna praksa. Dešava se u svakoj eparhiji, u svakoj jurisdikciji, kad god dođe do smene pastira. U tome nema ničeg neobičnog niti kaznenog.
Kada je Eparhijski upravni odbor, čiji je predsednik episkop, postavio Privremenu upravu, vršio je vlast koju mu izričito daje Statut Eparhije istočnoameričke Srpske pravoslavne crkve. Statut je odobrio Sveti arhijerejski sabor, najviše zakonodavno telo Srpske pravoslavne crkve. Privremena uprava je zakoniti građanskopravni i crkveni upravitelj parohijske imovine. To što protestna frakcija odbija da prizna tu vlast ne čini Privremenu upravu nelegitimnom; to demonstrante čini raskolnicima po usmerenju.
Gde članak obmanjuje
Tekst portala SerbianTimes počiva na nekoliko izvrtanja koja zaslužuju neposrednu ispravku.
„Provala" i „vandalizam". Ulazak na imovinu koja pripada Crkvi i njeno obezbeđivanje, koje je sprovela ovlašćena Privremena uprava uz nadzor policije, po definiciji je zakonit pristup. Demonstranti su polomili brave. Privremena uprava ih je zamenila. Nazvati to „provalom" znači izvrnuti stvarnost. Članak takođe tvrdi da je to učinjeno „po nalogu episkopa". To nije tačno. Privremena uprava, postupajući u okviru svoje vlasti nad parohijskom imovinom, donela je tu odluku samostalno, nakon što su demonstranti polomili prvobitne brave.
„Izbacivanje sveštenika i njegovo četvoro dece na ulicu". Ovo je huškačko i netačno. Zamena brava nije iseljenje. Porodica i dalje ima krov nad glavom. Emotivna slika dece na trotoaru sračunata je da izazove bes, a ne da opiše ono što se dogodilo. A kada je reč o tome da je sveštenikovoj supruzi pozlilo tokom incidenta, video-snimak pokazuje da ona leži na zemlji, dok njena ćerka stoji nad njom i snima umesto da joj pomogne. Niko iz domaćinstva nije krenuo da joj pomogne. Ako je neko zaista u zdravstvenoj nevolji, pomažete mu. Ne snimate ga. Sve to ostavlja utisak scene namenski postavljene za kameru.
„Pobunjeni parohijani čine veliku većinu". Ova tvrdnja iznosi se bez ikakvog dokaza. Sam članak navodi da je novi sveštenik mogao da služi Liturgiju (uz prisustvo policije zbog ometanja od strane demonstranata). Prava većina ne bi morala da barikadira vrata kako bi sprečila bogosluženja. Pozivanje na status većine uobičajena je taktika pobunjeničkih frakcija koje nastoje da ozakone svoj prkos.
„Episkop je u Odbor postavio članove nekoliko porodica". Eparhijski upravni odbor ima izričitu kanonsku vlast da postavi Privremenu upravu kada nastupe nered ili kanonski prestupi. Kandidati koje su demonstranti želeli nisu „uklonjeni" uzurpacijom; zamenjeni su zakonitom odlukom eparhije, nakon što je njihova frakcija fizički ometala bogosluženje i oštetila crkvenu imovinu.
Prava opasnost
Ono što se odvija u Sabornom hramu Svetog Save nije spor oko službe jednog sveštenika. To je pokušaj male frakcije da nametne kongregacijsku kontrolu jednoj hijerarhijskoj Crkvi, da sama odlučuje ko sme da služi, ko sme da uđe i ko upravlja parohijskom imovinom.
Pravoslavna crkva ne funkcioniše tako. Nikada nije tako funkcionisala. Kada demonstranti lome brave, barikadiraju vrata i sprečavaju verne da prisustvuju Liturgiji, oni ne brane predanje. Oni ga napadaju. Kada zahtevaju da episkop povuče zakonite odluke uz pretnju daljim ometanjem, oni ne podnose molbu, oni vrše prinudu.
Episkop i Privremena uprava imaju dužnost da uspostave red, obezbede imovinu i omoguće da se Božanstvena Liturgija služi bez ometanja. To su i učinili. Članak portala SerbianTimes te neophodne postupke prikazuje kao agresiju. U stvarnosti, agresija je došla prva, od onih koji su polomili brave, blokirali vrata i saborni hram pretvorili u mesto protesta umesto molitve.
Verni Sabornog hrama Svetog Save zaslužuju mir, red i slobodan pristup bogosluženju. Zaslužuju vođstvo koje čuva kanonski poredak umesto da popušta pritisku frakcija. I zaslužuju tačno izveštavanje, a ne senzacionalističke naslove koji zamagljuju istinu.
Neka Bog svima koji su u ovo uključeni podari mudrost, pokajanje i pomirenje.