Snimak od 7. decembra 2025.
Nedavni članak na portalu SerbianTimes, čiji naslov iznosi optužbe za „provalu“ i tvrdnju da je porodica jednog sveštenika „izbačena na ulicu“, masovno je deljen među srpskim zajednicama na internetu. Tekst snažno deluje na osećanja i ubedljivo je napisan, ali čitaoce dovodi u zabludu. Izostavlja ključni kontekst, redovno crkveno upravljanje prikazuje kao čin agresije, a jednu protestnu frakciju predstavlja kao glas parohije. Verni zaslužuju tačan prikaz onoga što se dogodilo i zašto.
Ovo je taj prikaz.
Šta se zaista dogodilo
Nedelju dana pre 5. decembra, tokom redovne Liturgije, jedan od demonstranata polomio je brave na crkvenom imanju i zaključao ulazna vrata, sprečivši parohijane da uđu na bogosluženje. Time je neposredno ugrožena bezbednost crkvenog imanja. Brave su bile oštećene. Ulazi više nisu bili obezbeđeni.
U petak, 5. decembra, zakonito postavljena Privremena uprava pristupila je zameni svih brava u crkvenom kompleksu. Policija je bila prisutna kako bi se postupak odvio mirno i bez sukoba.
To je ono što članak portala SerbianTimes naziva „provalom“.
Otac Dragoslav Kosić kanonski je razrešen parohijskih dužnosti 29. oktobra. Na bolovanju je od 31. oktobra. Bolovanje štiti njegovo zdravstveno osiguranje i sveštenički status, ali mu ne daje pravo na neograničeno stanovanje u parohijskoj kući, niti ukida ovlašćenje episkopa da postavi novog sveštenika. Porodica i dalje živi u kući. Niko nije izbačen „na ulicu“. Privremena uprava obezbedila je crkvenu imovinu; nije sprovela iseljenje.
Kako je uređeno upravljanje Crkvom
Čitaocima koji nisu upoznati sa pravoslavnom eklisiologijom potrebno je kratko objašnjenje.
Parohija nije samostalna zajednica kojom isključivo upravljaju njeni članovi. Srpska pravoslavna crkva je hijerarhijska. Eparhijski episkop je kanonski starešina svake parohije u svojoj eparhiji. Samo on ima vlast da postavlja, premešta ili razrešava sveštenstvo. Crkveno-školski odbor postoji da upravlja imovinom i finansijama na osnovu poverenih ovlašćenja, pod nadzorom episkopa, a ne kao nezavisan organ koji može poništiti njegove odluke.
Parohijska kuća pripada Crkvi, a ne svešteniku koji u njoj živi. Kada je sveštenik premešten ili razrešen dužnosti, prestaje njegovo korišćenje parohijskog doma, kako bi novi sveštenik mogao da se useli. To je opšta pravoslavna praksa. Dešava se u svakoj eparhiji, u svakoj jurisdikciji, kad god se promeni parohijski sveštenik. U tome nema ničeg neobičnog, niti je reč o kazni.
Kada je Eparhijski upravni odbor, čiji je predsednik episkop, postavio Privremenu upravu, vršio je vlast koju mu izričito daje Statut Eparhije istočnoameričke Srpske pravoslavne crkve. Statut je odobrio Sveti arhijerejski sabor, najviše zakonodavno telo Srpske pravoslavne crkve. Privremena uprava je zakoniti građanskopravni i crkveni upravitelj parohijske imovine. To što protestna frakcija odbija da prizna tu vlast ne čini Privremenu upravu nelegitimnom; takav stav pokazuje njihovu sklonost ka raskolu.
Gde članak obmanjuje
Tekst portala SerbianTimes sadrži nekoliko iskrivljenih prikaza događaja koje treba ispraviti.
„Provala“ i „vandalizam“. Ovlašćena Privremena uprava zakonito je pristupila crkvenoj imovini i obezbedila je uz nadzor policije. Demonstranti su polomili brave. Privremena uprava ih je zamenila. Nazvati to „provalom“ znači izvrnuti stvarnost. Članak takođe tvrdi da je to učinjeno „po nalogu episkopa“. To nije tačno. Privremena uprava, postupajući u okviru svojih ovlašćenja za upravljanje parohijskom imovinom, donela je tu odluku samostalno, nakon što su demonstranti polomili prvobitne brave.
„Izbacivanje sveštenika i njegovo četvoro dece na ulicu“. Ta tvrdnja je huškačka i netačna. Zamena brava nije iseljenje. Porodica i dalje ima krov nad glavom. Emotivna slika dece na trotoaru sračunata je da izazove bes, a ne da opiše ono što se dogodilo. A kada je reč o tome da je sveštenikovoj supruzi pozlilo tokom incidenta, video-snimak pokazuje da ona leži na zemlji, dok njena ćerka stoji nad njom i snima umesto da joj pomogne. Niko iz domaćinstva nije krenuo da joj pomogne. Ako je nekome zaista pozlilo, pomažete mu. Ne snimate ga. Sve to ostavlja utisak scene pripremljene za snimanje.
„Pobunjeni parohijani čine veliku većinu“. Ova tvrdnja iznosi se bez ikakvog dokaza. Sam članak navodi da je novi sveštenik mogao da služi Liturgiju (uz prisustvo policije zbog ometanja od strane demonstranata). Prava većina ne bi morala da barikadira vrata kako bi sprečila bogosluženja. Pozivanje na status većine uobičajena je taktika pobunjeničkih frakcija koje nastoje da opravdaju svoje protivljenje.
„Episkop je u Odbor postavio članove nekoliko porodica“. Eparhijski upravni odbor ima izričitu kanonsku vlast da postavi Privremenu upravu kada nastupe nered ili kanonski prestupi. Kandidati koje su demonstranti želeli nisu „uklonjeni“ uzurpacijom; zamenjeni su zakonitom odlukom eparhije, nakon što je njihova frakcija fizički ometala bogosluženje i oštetila crkvenu imovinu.
Prava opasnost
Ono što se odvija u Sabornom hramu Svetog Save nije spor oko službe jednog sveštenika. To je pokušaj male frakcije da u hijerarhijskoj Crkvi preuzme vlast i sama odlučuje ko sme da služi, ko sme da uđe i ko upravlja parohijskom imovinom.
Pravoslavna crkva ne funkcioniše tako. Nikada nije tako funkcionisala. Kada demonstranti lome brave, barikadiraju vrata i sprečavaju verne da prisustvuju Liturgiji, oni ne brane predanje. Oni ga napadaju. Kada zahtevaju da episkop povuče zakonite odluke uz pretnju daljim ometanjem, oni ne podnose molbu, već vrše prinudu.
Episkop i Privremena uprava imaju dužnost da uspostave red, obezbede imovinu i omoguće da se Božanstvena Liturgija služi bez ometanja. To su i učinili. Članak portala SerbianTimes te neophodne postupke prikazuje kao agresiju. U stvarnosti, prvi su nasilno postupili oni koji su polomili brave, blokirali vrata i saborni hram pretvorili u mesto protesta umesto molitve.
Verni Sabornog hrama Svetog Save zaslužuju mir, red i slobodan pristup bogosluženju. Zaslužuju upravu koja čuva kanonski poredak umesto da popušta pritisku frakcija. I zaslužuju tačno izveštavanje, a ne senzacionalističke naslove koji zamagljuju istinu.
Neka Bog svima koji su u ovo uključeni podari mudrost, pokajanje i pomirenje.