PRIŠTINA, Kosovo, 19. septembra. Dva dana nakon što su Specijalizovana veća Kosova osudila Hašima Tačija i trojicu bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova na kazne zatvora od 13 do 25 godina, Ejdan Hehir sa Univerziteta Vestminster napisao je u kolumni objavljenoj 18. septembra na portalu Kosovo 2.0 da bes kosovskih Albanaca zbog presude „treba usmeriti ka zapadnim ambasadama, posebno onima 'Kvinte'“.
I. Ljudi koje kolumna izostavlja
Hehir se profesionalno bavi tranzicionom pravdom. Dana 16. septembra sudije su utvrdile da su optuženi odgovorni za ubistvo 96 ljudi koje je OVK zatočila kao političke protivnike ili zbog sumnje da su saradnici protivničke strane. Ubistva su bila samo deo presude. Sudije su takođe utvrdile da je 385 ljudi bilo nezakonito pritvoreno, 303 mučeno, a 49 podvrgnuto svirepom postupanju u objektima OVK za zatočenje, među njima kosovski Albanci, Srbi i Romi, prema navodima organizacije Human Rights Watch. Njihove porodice čekale su više od četvrt veka da sud to utvrdi, a kolumna ih nijednom ne pominje.
Sva četvorica optuženih oslobođena su po tačkama optužnice za zločine protiv čovečnosti, jer su sudije utvrdile da tužilaštvo nije dokazalo rasprostranjen i sistematski napad na civile. Sud nije utvrdio da su otmice Srba, Roma i drugih tokom 1998. i 1999. bile sistematske. Mnoge porodice otetih i dalje tragaju za nestalima.
II. Četvorica ljudi i vojska koju su vodili
Hašim Tači je u rat ušao kao politički direktor Generalštaba OVK. U organizaciji je bio poznat pod ratnim imenom Gjarpëri, odnosno Zmija. Predvodio je delegaciju kosovskih Albanaca na pregovorima u Rambujeu u februaru 1999, tog leta postao premijer privremene vlade i osnovao Demokratsku partiju Kosova. Bio je premijer od 2008. do 2014. i pročitao je deklaraciju o nezavisnosti 17. februara 2008. Bio je predsednik Kosova kada je sud potvrdio optužnicu protiv njega u novembru 2020. Tog dana je podneo ostavku i odleteo u Hag.
I ostala trojica osuđenih imala su ratnu, a zatim političku karijeru. Kadri Veselji je tokom rata vodio obaveštajni ogranak OVK, a potom službu koja ga je nasledila. Od 2014. do 2019. bio je predsednik Skupštine. Redžep Seljimi bio je generalni inspektor u Generalštabu, a kasnije poslanik Samoopredeljenja (Vetëvendosje), stranke Aljbina Kurtija. Jakup Krasnići je kao portparol OVK obaveštavao novinare o njenim operacijama. Kasnije je bio predsednik Skupštine, a 2010. i 2011. i vršilac dužnosti predsednika Kosova.
Vojska iz koje su potekli, Ushtria Çlirimtare e Kosovës, izrasla je iz tajnih ćelija u dolini Drenice i preuzela odgovornost za svoje prve napade 1996. Naoružavala se uglavnom iz skladišta albanske vojske opljačkanih tokom sloma albanske države 1997, a finansirala se prikupljanjem nameta od dijaspore u okviru akcije Vendlindja Thërret, odnosno Domovina zove. U februaru 1998. američki izaslanik Robert Gelbard izjavio je u Prištini da je OVK „bez ikakve sumnje teroristička grupa“. Trinaest meseci kasnije Sjedinjene Države postavile su njenog političkog direktora na čelo albanske delegacije u Rambujeu, a NATO je ušao u rat na istoj strani. OVK je rasformirana u septembru 1999, a njeni komandanti prešli su u Kosovski zaštitni korpus, policiju, ministarstva i Skupštinu.
Human Rights Watch je 2001. dokumentovao i drugu stranu njihovog ratnog delovanja: otmice, pritvaranja i ubistva koje su jedinice OVK sprovodile tokom rata i u mesecima nakon njegovog završetka. Žrtve su bili Srbi, Romi i Albanci koje su pripadnici OVK smatrali saradnicima protivničke strane. Presuda od 16. septembra odnosi se na ratni period njihove četiri karijere i na postupke Generalštaba tokom tih meseci.
III. Kako je sud osnovan
Hehir je napisao da je sud „očigledno osmišljen da pokaže Beogradu da mu je Zapad sada prijatelj“. Osnivanju suda prethodio je izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija, koji je Savet Evrope usvojio u januaru 2011. U njemu su opisani objekti OVK za zatočenje u severnoj Albaniji i imenovana frakcija poznata kao Drenička grupa, koju je, prema tom izveštaju, vodio Tači. Robert Muharemi, profesor prava na Ročesterskom tehnološkom institutu u Prištini, povezao je osnivanje suda neposredno sa Martijevim izveštajem i navodima iz tog dokumenta, uključujući one o trgovini organima.
Pre toga, Haški tribunal je optužio Fatmira Ljimaja 2003. i Ramuša Haradinaja 2005, u vreme kada je podrška Zapada Kosovu bila na vrhuncu. Haradinaj je dva puta oslobođen. U delu njegovog predmeta suđenje je moralo biti ponovljeno jer prvostepeno veće nije uspelo da obezbedi iskaze svedoka koji su se plašili da govore. Zbog toga novi sud zaseda u Hagu, a ne na Kosovu. Sara Oks i Kirbi Volters, pišući u Duke Journal of Comparative and International Law 2022, zaključile su da je sud ustrojen tako da umanji „vrlo realnu pretnju političkog mešanja i uticaja na svedoke“.
IV. Žuta kuća
Najteži navodi o zločinima iz rata nikada nisu obuhvaćeni optužnicom. I razlozi za to zaslužuju da budu razmotreni.
Karla del Ponte, glavna tužiteljka Haškog tribunala do kraja 2007, iznela je te navode u memoarima objavljenim 2008. Prema njenim rečima, izvori su naveli da je oko 300 zatočenika 1999. prebačeno sa Kosova u severnu Albaniju i držano u skrovištima oko Kukesa i Tropoje. Deo njih je, prema istim navodima, odveden u žutu seosku kuću kod Burelja, gde su im vađeni organi i avionom slati u inostranstvo radi transplantacije.
Istražitelji iz njene kancelarije već su bili u toj kući. Godine 2004, radeći sa albanskim tužiocima, pregledali su zgradu u selu Ripe, u okrugu Burelj, i zabeležili tragove krvi u jednoj prostoriji i gazu, špriceve i prazne bočice mišićnog relaksanta ispred zgrade. Vlasnici su rekli da je krv ostala nakon porođaja jedne žene u toj kući. Tribunal je zatvorio istragu, a Del Ponteova je napisala da su uzorci iz kuće kasnije uništeni.
Martijev izveštaj, koji je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila 25. januara 2011, povezao je te navode sa organizacionom strukturom koju Tribunal ranije nije utvrdio. Opisao je mrežu objekata OVK za zatočenje u Albaniji, naveo da je njima upravljala Drenička grupa okupljena oko Tačija, kao i da je manji broj zatočenika ubijen radi organa u klinici severno od Tirane, u Fuše Kruji. Takođe je izvestio da su se lica umešana u ratnu trgovinu ponovo pojavila u kasnijem slučaju trgovine u samoj Prištini.
Taj kasniji slučaj završen je osuđujućim presudama. Kosovska policija je upala u kliniku Medikus u Prištini u novembru 2008, nakon što je jedan Turčin kolabirao na aerodromu pošto je prodao bubreg, a u aprilu 2013. sud u Prištini osudio je pet lica, uključujući direktora klinike, za organizovani kriminal i trgovinu ljudima. Žrtve iz slučaja Medikus bile su živi donori regrutovani u inostranstvu i plaćeni ili prevareni, a ne zatočenici iz rata. Osuđujuće presude za trgovinu organima na Kosovu odnosile su se na drugi slučaj, a ne na ratne navode iz Martijevog izveštaja. Dva slučaja povezuju samo pojedinci čija se imena, prema tom izveštaju, pojavljuju u oba.
Specijalni istražni tim EU potom je preuzeo istragu ratnih navoda. Godine 2014. njegov glavni tužilac Klint Vilijamson izjavio je da dokazi ukazuju na kampanju progona usmerenu protiv Srba, Roma i Albanaca koje su smatrali saradnicima protivničke strane. O navodima o trgovini organima rekao je da postoje „uverljive indicije“ da je ta praksa postojala u vrlo ograničenom obimu i obuhvatila mali broj žrtava, ali da dokazi nisu dovoljni za podizanje optužnice. Naveo je da su istragu otežavali nespremnost svedoka da govore i vreme proteklo pre njenog početka. Od pregleda kuće u selu Ripe do njegove izjave prošlo je deset godina.
Optužnica potvrđena 2020. nije obuhvatila trgovinu organima, a presudom od 16. septembra nije ni odlučivano o tim navodima.
Presudom je, međutim, utvrđeno ubistvo 96 ljudi.
V. Svedoci
Problem se nije završio sa Haradinajem. U presudi Tačiju sudije su opisale klimu zastrašivanja svedoka, primetivši da su neki svedoci lagali ili menjali ranije izjave i da je strah za sopstvenu bezbednost mogao uticati na njihove iskaze. Oks i Volters su opisale zastrašivanje svedoka na Kosovu kao „'način života'“, ukorenjen u odanosti klanu i maloj sredini u kojoj se mnogi međusobno poznaju. Robert Krajer je, u studiji o uticaju na svedoke iz 2014. objavljenoj u Leiden Journal of International Law, na primeru Haradinajevog slučaja pokazao koliko su ograničene mogućnosti međunarodnog suda da zaštiti svedoke bez sopstvenih sredstava prinude.
Samom Tačiju se sudi u zasebnom predmetu za ometanje pravde. Tužioci kažu da snimci sa devet poseta pritvorskoj jedinici suda pokazuju kako on daje uputstva o tome šta svedoci treba da kažu, i 10. septembra zatražili su dodatnih šest godina zatvora, koje bi se izdržavale nakon kazne za ratne zločine. Odbrana je zatražila oslobađajuću presudu, a presuda još nije doneta. Hehirova kolumna se ne bavi tim slučajem.
VI. Priština i sopstveni sudovi
Skupština u Prištini najpre je odbila osnivanje suda, a tek potom ga odobrila. U junu 2015. poslanici su odbili ustavni amandman kojim se osnivaju Specijalizovana veća, a usvojili su ga tek u avgustu, nakon što su zapadni partneri Kosova jasno stavili do znanja da je alternativa tribunal koji bi osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kojem Rusija ima pravo veta i učestvuje u odlučivanju. U decembru 2017. grupa poslanika pokrenula je inicijativu da se zakon u potpunosti ukine i povukla je pod pritiskom istih onih ambasada ispred kojih Hehir sada želi da vidi demonstrante.
Iste ambasade su tokom tih godina tražile od Kosova da poštuje odluku sopstvenog Ustavnog suda. Godine 2016. taj sud je potvrdio vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje oko kompleksa iz 14. veka. Opština je odbijala da upiše zemljište gotovo osam godina, sve dok vlada nije naložila poštovanje odluke u martu 2024, kada je na kocki bilo članstvo u Savetu Evrope.
Visoki Dečani, čije je vlasništvo nad zemljištem kosovski Ustavni sud potvrdio 2016. Foto: Julian Nyča, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0.
Na presudu će biti uložena žalba. Porodice tih 96 žrtava sada imaju presudu kojom je utvrđeno ko je odgovoran, a bratstvo Visokih Dečana i dalje živi pod zaštitom mirovnjaka NATO-a, više od dve godine nakon što je njihova zemlja konačno upisana.
Izvori i literatura
Primarni izvori
- Specijalizovana veća Kosova, Tužilac protiv Hašima Tačija i drugih, KSC-BC-2020-06, prvostepena presuda, 16. septembar 2026. https://www.scp-ks.org/
- Aidan Hehir, "Kosovo must rethink its faith in the West," Kosovo 2.0, 18. septembar 2026. https://kosovotwopointzero.com/en/kosovo-must-rethink-its-faith-in-the-west
- Dick Marty, "Inhuman treatment of people and illicit trafficking in human organs in Kosovo," Parlamentarna skupština Saveta Evrope, dok. 12462, januar 2011, i Rezolucija PSSE 1782 (2011).
- Specijalni istražni tim EU, saopštenje glavnog tužioca Klinta Vilijamsona, 29. jul 2014.
- Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, Tužilac protiv Ljimaja i drugih, IT-03-66, i Tužilac protiv Haradinaja i drugih, IT-04-84, uključujući presudu po žalbi od 19. jula 2010.
- Osnovni sud u Prištini, slučaj klinike Medikus, tužilaštvo EULEX-a, presuda iz aprila 2013.
- Ustavni sud Kosova, manastir Visoki Dečani, predmet KI132/15, presuda od 19. maja 2016.
- Carla Del Ponte, "The Hunt: Me and the War Criminals", 2008.
- Robert Gelbard, specijalni izaslanik Sjedinjenih Država, izjave u Prištini, februar 1998, kako je preneto u tadašnjim agencijskim izveštajima.
Naučna literatura
- Robert Muharremi, "The Kosovo Specialist Chambers and Specialist Prosecutor's Office," Heidelberg Journal of International Law (ZaöRV) 76 (2016): 967-992.
- Sara L. Ochs i Kirbi Walters, "Forced Justice: The Kosovo Specialist Chambers," Duke Journal of Comparative and International Law 32 (2022).
- Robert Cryer, "Witness Tampering and International Criminal Tribunals," Leiden Journal of International Law 27, br. 1 (2014): 191-203.
- Henry H. Perritt Jr., Kosovo Liberation Army: The Inside Story of an Insurgency, University of Illinois Press, 2008.
- James Pettifer, The Kosova Liberation Army: Underground War to Balkan Insurgency, 1948-2001, Hurst, 2012.
Izveštavanje
- Human Rights Watch, "Under Orders: War Crimes in Kosovo," 2001.
- Human Rights Watch, "Kosovo: War Crimes Verdicts are a Step Toward Justice," 17. septembar 2026. https://www.hrw.org/news/2026/09/17/kosovo-war-crimes-verdicts-are-a-step-toward-justice
- "Hague Prosecutors Seek Six Years for Kosovo's Thaçi for Obstructing Justice," Balkan Insight, 10. septembar 2026.
- "Kosovo Assembly Approves Special War Crimes Court," Balkan Insight, 3. avgust 2015.
- "Kosovo MPs Drop Initiative to Abolish War Court," Balkan Insight, decembar 2017.
- "Kosovo Organ Trafficking: Medicus Clinic Verdict," Balkan Insight, april 2013.
- "Kosovo Court Ruling Awarding Serb Monastery Disputed Land Implemented," Balkan Insight, 20. mart 2024.
Spisi predmeta Specijalizovanih veća Kosova dostupni su na: https://www.scp-ks.org/